Početak

Sve u jednom trenu, davno beše,
Dečak tada, postade čovek:
Iznenada život mi poče!
Svet se ukaza preda mnom--I
Zemljoradnik taj stajaše kraj konja svojih,
Znoj prolivaše nad brežuljkom prvim,
Napustivši ravnice plodne
Uklesane dole u doline,
Na se uzima planinu da ore,
Goli kamen da otupi bol,
Gromovi sa nebesa vise,
Crni vrh preda njim, nag,
Čeka sad.
--Neka ore, ako sme!

Početak

U jednom trenu, godinama pre,
Dečak koji sam bio postao je čovek:
Iznenada moj život je počeo!
Video sam svet pred sobom – tako
da orač kraj svojih konja stoji
znojeći se na vrhu prvog brega,
pošto je napustio izbrazdano
rečno tlo dole u dolini,
i gleda obronke planina da uzore,
neplodna stena da otupi njegovo ralo,
samo što nije zagrmelo,
a crni vrh iznad njega, ogoljen,
sada čeka.
- Neka ga uzore ako sme!

Početak

Sve se zbilo u trenutku, godinama pre,
Dečak koji sam bio postade muškarac:
Iznenada, moj život poče!
Video sam svet pred sobom -
orača pored konja,
kako se znoji na vrhu prvog brda,
jer napustio je reke
izbrazdane u dolini,
I gleda planinu koju bi da ore,
jalov kamen da mu izjalovi napor,
dok se grmljavina u vazduhu sprema,
a crni vrh nad njim, go
sada čeka.
- Neka ga ore ako sme!

U samo jednom trenu, pre mnogo godina,
Dečak koji sam bio postao je čovek:
Odjednom je moj život počeo!
Video sam svet pred sobom- Pa
Taj orač pored svojih konja stoji
U znoju lica svojega
Pošto je napustio ravnicu
Izbrazdanu u dolini ispod
I vidi planinsku kosu koju treba orati;
Golu stenu što umanjuje njegov deo
Munju koja visi u vazduhu
I crni vrh iznad sebe, ogoljen.
Koji čeka sada.
-Pusti ga da ore ako se usudjuje!

ПОЧЕТАК

У једном трену, годинама уназад,
Постао је човјек, дјечак који некад био сам:
Мој живот је изненада започео!
Пред собом свијет сам угледао
Као орача крај коња својих,
(Који) знојећи се, на обронку првог брда стоји,
Напустивши земље ријечне, избраздане, доле у долини
И гледа да оре по голој стијени,
Свој раоник да отупи на планини.
Грмљавина у ваздуху бди,
А изнад њега, огољен, чека га врх црни.
- Нека га оре, ако се усуди!

Početak

U jednom istom trenu, pre mnogo godina,
Dječak koji sam bio postao je čovjek:
Iznenada je moj život počeo!
Svijet koji se otvarao preda mnom vidio sam ovako
Kao da orač stoji pored konja svojih
Znojeći se na obroncima prvih brda,
Pošto je napustio obale rijeke
Izorane u dolini ispod,
I vidi planinu koju može da izore,
Jalovu stijenu da istupi njen dio,
Grom se nazire u vazduhu,
A crni vrh iznad njega, pust,
Sad čeka.
-Neka ga ore ako se usudjuje!

Pocetak
Sve u jednom trenu, pre godina mnogo,
Postah covek od decaka tog:
I odjednom, zivot poce moj!
Videh citav svet i
Preda mnom oraca sa zapregom konjskom
U znoju svome na padini prvoj gde stoji,
Ostavivsi plodne doline uzorane
Sto se prostirase tamo dole,
U nameri da ore litice gole
I nadvlada prepreke kamenite,
I gromove sto se nadvise nad njim,
Da stigne do crnog vrha,
Do svog neminovnog cilja.
- Neka ga, nek' ore ako sme!

Почетак

Давно беше то, кад у часу једном
Од дечака човек поста:
Живот ми поче одједном!
Угледах свет пред собом-Гледа,
Орач стоји поред коња своји’
Знојећ’ се на првом набору брда,
Пошто Риверленд напусти
Избраздану долину испод,
Гледа планинске падине које поорати ваља
Голе стене ће му умањити плод,
Грмљавина се с неба јавља,
И црни изнад њега, оголео ћувик,
Како чека сад.
-Нека га преоре, чик!-

Почетак

Све у трену, пре много година,
Дечак који сам био постаде мушкарац:
Одједном је мој живот почео!
Видео сам свет пре мене —
Тако онај орач крај својих коња стоји
Знојећи се на првом ободу брда,
Напустивши речне пределе
Под напуханим валом,
Видевши планину за орање,
Јалову стену да прикрије свој удео,
Гром виси у ваздуху,
А црни врх изнад њега, огољен,
Сада чека.
— Нека оре ако се усуђује!