„Danas“: Nijedno ministarstvo ne zanima jezička politika (o pismenosti i rodno osetljivom jeziku) Thread poster: V&M Stanković
|
|---|
| | | | | mnogo nedoumica | Oct 15, 2014 |
Danas imamo u upotrebi termine medicinska sestra i medicinski tehničar. Da li bi trebalo da uvedemo i termine medicinski brat i medicinska tehničarka? Zašto?
Da li je to u svim slučajevima uopšte moguće? Kako bi se zvao muškarac koji obavlja poslove švalje? Znam da možemo da koristimo termine krojač i krojačica, ali me interesuje koja bi bila muška varijanta imenice švalja? Švaljac? Da li bi sagovornik (sagovornica) razumeo (razumela) o čemu govorimo?
... See more Danas imamo u upotrebi termine medicinska sestra i medicinski tehničar. Da li bi trebalo da uvedemo i termine medicinski brat i medicinska tehničarka? Zašto?
Da li je to u svim slučajevima uopšte moguće? Kako bi se zvao muškarac koji obavlja poslove švalje? Znam da možemo da koristimo termine krojač i krojačica, ali me interesuje koja bi bila muška varijanta imenice švalja? Švaljac? Da li bi sagovornik (sagovornica) razumeo (razumela) o čemu govorimo?
Jedan drugačiji primer: prvi programeri u istoriji kako analognih tako i digitalnih računara su bile žene, Ada Bajron (po njoj je nazvan programski jezik Ada) i Grejs Džons (izumitelj kovanice bug - buba kao naziv za grešku u programu). Da li bi u današnje vreme trebalo da ih nazivamo programerkama? Ako odlučimo da svim zanimanjima dajemo i muški i ženski oblik, da li će se to završiti tako što ćemo svim imenicama definisati muški, ženski i srednji oblik? Ili moj gornji primer kada ne znamo rod osobe ili osoba kojima se obraćamo, hoćemo li morati da nakon svakih par reči stavljamo po jednu reč između zagrada?
Možda su odgovori na moja pitanja spomenuti u toj knjizi, u svakom slučaju hvala za link, pročitaću je. ▲ Collapse
| | | | |
|
|
|
| jezička politika iz ugla seksualnih manjina | Oct 15, 2014 |
JEZIK, ROD I SEKSUALNA ORIJENTACIJA: RODNE SPECIFIČNOSTI DISKURZIVNIH STILOVA HOMOSEKSUALNIH KORISNIKA INTERNET FORUMA
This study seeks to determine whether and in which way homosexual people rely on gender-specific style characteristics when communicating in the internet environment. It is assumed that the basis of differences in language practices is not some identity category (either gender or sexual), that uses these practices only as a means of expression. Instead, language is... See more JEZIK, ROD I SEKSUALNA ORIJENTACIJA: RODNE SPECIFIČNOSTI DISKURZIVNIH STILOVA HOMOSEKSUALNIH KORISNIKA INTERNET FORUMA
This study seeks to determine whether and in which way homosexual people rely on gender-specific style characteristics when communicating in the internet environment. It is assumed that the basis of differences in language practices is not some identity category (either gender or sexual), that uses these practices only as a means of expression. Instead, language is seen as a resource that allows us to respond to a variety of communication situations. The methodological framework for collecting and analyzing the samples of verbal interaction is content analysis (relative frequencies of linguistic parameters are first calculated and then compared by using statistical techniques), and the results are then supplemented with a qualitative analysis of communication flow which further examines the mediating effect of conversational context in the selection of gender- related discursive features. The findings suggest that homosexual men and women differ when it comes to the expression of gender-specific discursive style. In conclusion, I argue in favor of the interpretation of these differences with respect to the specificity of the communication context and existence of certain norms that model the interaction among the participants in the discussion.
http://connection.ebscohost.com/c/articles/91512071/jezik-rod-seksualna-orijentacija-rodne-specifi-nosti-diskurzivnih-stilova-homoseksualnih-korisnika-internet-foruma ▲ Collapse
| | | | | можда је већа општа небрига око језика | Oct 16, 2014 |
Можда је већи проблем, општа небрига око језика, његове граматике, писмености уопште, што је вероватно и резултат помањкања средстава и људства - него што би то требало да представљају ново-изведени називи професија за оба пола.
Поред предметне небриге услед више фак... See more Можда је већи проблем, општа небрига око језика, његове граматике, писмености уопште, што је вероватно и резултат помањкања средстава и људства - него што би то требало да представљају ново-изведени називи професија за оба пола.
Поред предметне небриге услед више фактора, хајде да не испустимо из вида да се учење граматике завршава с осмогодишњим школовањем. Но, то није карактеристика овог периода; не сећам се да сам крајем 60-их, у средњој школи, имао иједан час граматике српскохрватског језика. Поносан сам што напамет знам стихове или прозе, Прешерна, Цанкара, Матеја Бора, Цесарића, Весне Парун, Сарајлића, Браће Миладинових, Петра Кочића, Миљковића, Попе - али се стидим што једина сећања на граматику, имам из периода основне школе. Значи да је небриге увек било.
Да порекнем даље како небрига може имати и економске узроке, наводим сада пример мог познаника из суседне државе, странца по матерњем језику, који је српскохрватски савладао савршено током вишедеценијског боравка на нашим просторима. Елем, поменути господин једног је дана морао да се јави Суду, обзиром на својство председника једног удружења. Проблем је за њега представљао језик којим је тај судски позив био срочен. Јавио се судском подворнику и објаснио да би прво желео да му неко појасни садржај позива. Подворник је одговорио, осмехујући се, отприлике овако: "Ох, да, ми сада имамо језичког лектора у Суду, најбоље отиђите к њему." Дотична држава је демографски знатно мања од садашње државе Србије.
Што се тиче диферсификације професија, функција, по роду, не ради се, по мени, о потреби да се језик силује. Неки нови називи у женском роду, врло погодно звуче, а неки баш и не. Што би требало да значи да нешто не иде, а нешто опет, сасвим пасује. Једнако као и што неки називи звуче незграпно, али би временом могли да се прихвате. Као што и бива.
Српски језик се у моменту народне реформе језика, уистину одрекао неких језичких форми које су одбачене као уштогљене, иако су му могле дати додатну пластичност. Нпр. партиципи: дејствујући тим, плешућа играчица. За кафанским столом можемо чути шта о томе мисле српски лингвисти, али не видимо неке посебне резултате на делу. Налази се снаге за критику наспрам младих српских лингвиста због њихове комуникацијске отворености према колегама из других република.
Налази се времена да лектори у штампаним медијима у Србији, скидају ијекавицу и претварају је у екавицу, ради неке "флуидности читања". Иако се ради о увек једном те истом језику.
Када треба да преведемо текст на српски, инострани клијенти се, суочени с аустро-угарском терезијанском фобијом од ћирилице, одлуче да преводимо латиничним писмом. Неко би рекао да тиме повећавамо читаност, да издавачке куће повећавају читаност и куповину књига у другим државама, када их штампају латиницом. И ми пристанено на латиницу, јел' да? Понекад и одговоримо клијентима како ће тако и хрватски читатељи-корисници, бошњачки такође, моћи лако да приме текст.
Управо тако, преводим текст на српски, за који је клијент желео латиницу, читаће се у више земаља, и ја сам предложио језик који ће сви разумети, уз ијекавску варијанту на латиници, иако бисмо у први мах, строго гледајући, кад нам наруче превод на српски, апсолутно помислили да буде у екавици, а писмо нека буде оно које се "трефи", све имајући у виду да људи-Срби имају мало шта "спроћу", као што заиста и немају. А и немају лекторе по судовима, за сада.
Vladimir Nadj wrote:
Danas imamo u upotrebi termine medicinska sestra i medicinski tehničar. Da li bi trebalo da uvedemo i termine medicinski brat i medicinska tehničarka? Zašto?
▲ Collapse
| | | | There is no moderator assigned specifically to this forum. To report site rules violations or get help, please contact site staff » „Danas“: Nijedno ministarstvo ne zanima jezička politika (o pismenosti i rodno osetljivom jeziku) No recent translation news about Serbia. |
| Trados Studio 2022 Freelance | The leading translation software used by over 270,000 translators.
Designed with your feedback in mind, Trados Studio 2022 delivers an unrivalled, powerful desktop
and cloud solution, empowering you to work in the most efficient and cost-effective way.
More info » |
| | Protemos translation business management system | Create your account in minutes, and start working! 3-month trial for agencies, and free for freelancers!
The system lets you keep client/vendor database, with contacts and rates, manage projects and assign jobs to vendors, issue invoices, track payments, store and manage project files, generate business reports on turnover profit per client/manager etc.
More info » |
|
| | | | X Sign in to your ProZ.com account... | | | | | |
Login to reply/comment 
Translation news in Serbia
